Staloženo na površini, ispod potresno. Nemam više šta da kažem.

Ne verujem da se radi o istom čoveku.Pukovnik Mladenović je '48 godište,rodom sa Kosova i Metohije,mislim iz okoline Podujeva ali ne držite me za reč.Brkove nije nosio,iza sebe ostavio je suprugu,kćer i sina.Sahranjen je na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.Pozdrav i sve najbolje.

Prodali su nas isti oni koji su posle Krajine prodali i Srbiju: njene fabrike, banke, cementare, planine, vodu, zemlju...!
http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5119-stranci-e-da-oru-srpske-njive-a-srbi-e-uvoziti-hranu-i-gladovati.html

To su isti oni koji su državu i narod doveli do prosjačkog štapa!
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/128564/Mladi+opet+idu+iz+zemlje!.html

Jeftino...za jedno 4 godine vlasti. Al' nije lose...Kosovo je otislo za 16 mjeseci vlasti...Ipak je Krajinu vise cjenio.

Samosažaljenje do daske. Ne želim biti preterano grub, Mari je 100% u pravu, ali koga to zanima. Da budem malo đavolov advokat: ovako postavljeno pitanje (sa impilacijom "nas iz RSK") ostale zanima isto koliko i autora ko je prodao vl. Artemija. A da, on nije prodat, u pitanju su kriminalne radnje.
Takva plitka opravdanja su prodavana i onda (sankcije se moraju skinuti), a kažu za svaku robu se nađe kupac. Zato bi možda bilo bolje ovakve tekstove i ne objavljivat, kad već nema potkrepljenijih analiza šta se dešavalo.

Pad Zapadne Slavonije dočekao sam kao regrut u Somboru. Zahtev nas nekolicine da nas pošalju na ratište u Z. Slavoniju kako bismo pomogli u odbrani tadašnji komandant vojnog aerodroma Đoko Radaković je odbio. Ubrzo su na aerodrom došli isti oni ljudi koje je gospodin Pavkov spomenuo u tekstu. To su bili pripadnici 72. Pančevačke i 63. Niške odeveni u crne uniforme sa oznakama Srpske Vojske Krajine. Jedan od njih je bio poreklom dalmatinac i u šturom razgovoru mi je samo rekao da idu u Vukovar "jer će biti još većeg s..."

U to vreme ja sam takođe ostavljao duvan i zbog nadošle energije usled prestanka pušenja sam morao da se fizički dobro istresem da ne bih pukao. Tako da sam vest o padu Knina dočekao u bazenu plivajući tamo amo dva tri kilometra dnevno, naravno u Beogrdu gde sam i bio celo vreme rata na redovnom školovanju.
U to vreme sam se mnogo ljutio na Miloševića, i zbog "blokade" na Drini, a potom i zbog toga što nije ušao u rat sa ostatkom sveta zbog Knina.
Moja ljutnja je bila iskrena i duboka, ali ni tada ga nisam mrzio i tada sam procenjivao, na šta sam danas posebno ponosan, i tada kad sam ga lično okrivljivao za loše vođenje, i tada sam znao da mu ovi iz dos-a nisu ni do kolena, šta kolena ni do članka.
Pre par dana sam ponovo gledao emisiju o padu Knina, ali prvi put nekako trezveno bez strasti, ljutnje, hladno razmišljajući o svakoj reči i slici.
Moj zaključak je sledeći. Odluku je doneo sam Slobodan u svojoj glavi, sam i na svoju odgovornost.
Ili će uću u rat sa NATO paktom u trenutku kad to oni hoće, u uslovima koji su bili takvi kavi su, i više nego rizikovati opstanak same Srbije i vojnički poraz, a potom i nestanak srpskog naroda, ili će izdate pre svega sebe i svoju politiku, jer njegova je politika bila politika srpske nacionalne solidarnosti. On je morao da "izda" svoje politiku, dakle sebe samog, to je teže od smrti. Smrt je prava boza, u odnosu na težinu te odluke. Svi oni koji imaju svoje mišljenje o bilo čemu znaju težinu te odluke.
Sa druge strane, on je imao i neprijatenje, kojima je bilo potpuno svejedno koju će odluku doneti, više ili manje lošu, njima jer bilo bitno da je odluka loša. Njihova se pozicija nije promenila. Na svojoj strani je imao one koji su delili sa njim ideju nacionalne solidarnosti. I njih je gubio. I on povlači potez, protiv sebe, priv svojih sledbenika, za trenutno odgađanje vojničkog kraha Srbije, rizikovao je odlazak u ništavilo. Ali nije otišao u ništavilo.

NATO je pripremio udar iz Srebrenice sa osam hiljada islamskih ratnika na srpske poližaje sa ciljem prodora i povezivanja sa muslimanima u Raškoj i Šiptarima na Kosovu. To je bio NATO PLAN, a ne samostalna ekskurzija Nasera Orića. Ima ih koji tvrde da je to bio lažni napad za razvlačenje Srba u dogovoru Tuđman-Izetbegović, ali nije samo to, NATO je planirao proširenje rata na Srbiju. Dakle udar iz Srebrenice i Oluja su bili delovi istog plana. U taj plan se izvanredno uklalapao i tadašnji načelnik generallštaba Perišić, koji je insistirao da Mladić krene sa vojskom prema Kninu, na čistinu da ih NATO može bolje gađati. Mladić ga nije poslušao. U to vreme niko, pa ni Karadžić, pa ni Milošević nisu znali gde je Mladić. Na Drini su bili srpski policajci, Miloševižć ništa ne veruje Perišiću i šalje Obradovića, da blokira Drinu, a ako usput zatreba spereči prodor mulsimana iz pravca Srebrenice ka Kosovu, ako probiju srpske redove. Takozzvani "muslimani", a u stvari prednji odredi NATO, uz očiglednu koordinaciju sa Holanđanima koji ih hladno propuštaju KREĆU KA SRBIJI.
Pojavljuje se Mladić pravo niodkud i zaustavlja pohod na Srbiju iz Srebrenice, i pobeđuje muslimansku viojsku do nogu. Jače i superiornije nego što su planeri pohoda na Srbiju iz Srebrenice planirali. NATO šokiran, i umesto plana spajanja mulsimana i Šiptara na teritoriji Srbije, prelaze na plan B, direktan udar NATO avionima na RS Krajinu. Tako je počeo napad na Knin, udarima NATO aviona.
Dakle, Slobodan se opredeljuje za 1. očuvanje, makar do sledećeg udara jezgra srpske države, 2.očuvanje biološke mase, dakle ljudstva i stanovništva RS Krajine. Daje tritoriju i zalaže svoj obraz.
To su već razmere antičkih dilema i katarzi. Kakvo je tu srce terbalo imati.
Tada, ja to nisam ni znao ni sagledavao.

Ovo je izuzetan tekst, čija istina mnogo boli, takođe i mnogo ukazuje na to da general Perišić nije glavni krivac. Da se razumemo, daleko od toga da je Perišić cvećka, što smo svi imali prilike da se uverimo, ali Frenkijeve "crvene beretke" bile su pod direktnom komandom Slobodana Miloševića. Ako se dobro sećam, Milošević je i tu bio "čistih ruku", jer je po njegovom USMENOM NALOGU beretke osnovao Jovica Stanišić, a pričalo se da je ideja o njihovom stvaranju potekla od Mihalja Kertesa. Kao što vidimo, došli smo do paradoksalne situacije - "krivci" za pad Krajine su Martić, Babić, Mrkšić, Perišić, Simatović, Stanišić, Kertes itd, ali nikako gospodin u čijim su rukama bili svi konci, kao i sav novac pokupljen od srpskog naroda tokom devedesetih godina - Slobodan Milošević! Slažem se da je jalovo sada tražiti krivca, ali ipak treba da se zna. Ako ćemo istini za volju, jalovo je tražiti krivca i za Kosmet, jer sada tamo nema srpske vojske. I tu je najveći krivac onaj koji je dopustio da se to dogodi. Koštunicu i Tadića mogu kritikovati za niz pogrešnih poteza koje su povukli, ali ne mogu ih kriviti za to što na Kosovu nema srpske vojske. S kojim adutima su njih dvojica uopšte mogli da brane Kosmet? Pravnim? Pa nemojmo se zavaravati! Hajde da vidimo šta sada nije jalovo zastupati. Svakako Sandžak i Vojvodinu. Videli ste pre neki dan članak u Večernjim Novostima, gde Zukorlić poziva u pomoć muslimanski svet, "jer oni u Srbiji nemaju nikakva prava". Videli ste takođe prilikom skorašnje posete predsednika Tadića Sandžaku da nema nijedne srpske zastave na zvaničnim ustanovama. Ko je ovde ugrožen, oni ili država Srbija? Pametan čovek se uči na tuđim greškama, tvrdoglavom je potrebno sopstveno iskustvo i bol da bi naučio, a mazohista voli da nastavi sa osećanjem bola. Uskoro ćemo imati prilike da vidimo do koje faze razumevanja smo došli.
Još jednom, zahvalnost g-dinu Pavkovu na izuzetnom tekstu!

Ma nemojte. To se zove mudra analiza.

Dakle tzv "crvene beretke" imaju specijalnu ulogu i vlast na terenu. Njihovi su zadaci bili da na primer obezbeđuju naftne bušoptine u DŽeletovcima, ili na primer da uhapse nekog odmetnutog švercera oružja. Na primer Legija odlazi u Bosnu u Zvornik, sa zadatkom da uhapsi nekog Srbina koji prodaje oružje svima i Srbima i muslimanima i biva uhapšen pa pušten. Oni, "crvene beretke" ne učestvuju u davanju straže niti čuvanju srpskih borbenih položaja. Učestvuju u na primer akcijama spsšavanja Hrvata kad su se muslimani i Hrvati potukli. Na Vlašiću, zatim u okolini Konjica, sve u dogovoru i saglasnost međunarodnih posmatrača. Jedan takav vod, ali direktno predpočinjen međunarodnim posmatračima je postojao i pri štabu vojske Republčike Srpske, maskiran kao antidiverzantski vod, sastavljen od svih nacionalnosti, koji je ipak uzeo učešće u ratu, u Srebrenici kad je streljao grupu zarobljenih muslimana.
Posle završetka sukoba, od tog odreda iz JNA se formrmira JSO, koja se navodno tada pretpočinjava Miloševiću. Međutim i to je veliko pitanje. Formiranje te jedinice u sklopu MUP-a Srbije je bio način da se jedinica održi u celini. Koliko su bili odani Miloševiću pokazali su 5. oktobra kada u kompletnom sastavu prelaze na stranu DOS-a i Đinđić ih prihvata kao junake i ljude od poverenja. Neko mu je garantovao za njih.
Drugo, kako je Milošević demontirao DB i kako je on posle njegovog odlaska postao nefunkcionalan takođe treba demistifikovati.
Ukratko, DB je godinama bio ekspozitura nemačkog BND-a, a on dozvopljava strancima da za šefa DB-, stava FBI đaka Stanišića. Time konfrontira pro američku struju koja je morala da postoji i većinsku pro nemačku struju. Jedan od razloga pada Đinđića je bio vraćanje srpskog DB u potpunu kontrolu BND-a kao matičnu kuću, nije njih Dolanc birao i vaspitavao da služe nikakvoj Srbiji, već njemu i Nemačkoj.
Dobro im je Milošević bio zaskočio. Posle 5. oktobra to postaje razbijeno društvo ni za šta sposobno. Sada funkcionišu kao ogranak suda u Hagu.

@nataša

Vi bi trebalo da pišete za NSPM,a ne da dajete samo komentare,jer ova vaša kratka analiza u 2 komentara je bolja i preciznija nego sve ove jadikovke,i usmeravanja mržnje prema SM,jer ne treba zaboraviti da su i njemu i iz ''njegovih''(državnih) i iz opozicionih redova radili o glavi(Perišić,Stanišić,Drašković...,da je kao što je trebalo postojalo jedinstvo u odbrani(i želji da se odbrani) nacionalnih interesa kroz cele 90-te možžda bi i bilo par procenata šanse i da se odbrane,u onakvom stanju kavko je bilo SM je izvukao maksimum

Sremice,pravo kažeš.

Predsednici Rusije,Belorusije i Ukrajine su odlučili
decembra 1991g.da SSSR više ne postoji;republičke
granice su postale granice novonastalih nezavisnih
država.I sada ponovo,hiljaditi put valjda,NSPM nam osvežava sećanje tekstom da su SM i Srbija izdali, ma šta izdali,prodali,Srbe izvan Srbije jer su

prihvatili republičke granice u SFRJ kao granice novih nezavisnih država.Rusija,nuklearna velesila, nije uspela ili nije mogla,da menja međurepubličke granice a Slobodan Milošević i Srbija su 'prodali ljude i teritorije' umesto da promene granice!? Ovo je pod jedan.A pod dva:u Prvom i Drugom ratu,Srbi su
naprosto masakrirani pa je kolektivna narodna svest
prepoznala opasnost od biološkog nestanka i bežeći od neprijatelja u bezbedne krajeve čak uspevali tog neprijatelja da istuku.Po mom mišljenju,niko nije mogao da spreči dolazak Srba u Srpsku i u Srbiju.Mnoštvo Srba je pobeglo u beli svet ali većina koja se zatekla u Srbiji 1999g. jeste znala ko su im neprijatelji i branili su se od istih.(Usput zamislite da SM nije ukinuo ustavno rešenje iz 74g. pa se 99g. na mesto
predsednika države ili vlade našao recimo Azem Vlasi?a?).
Srbi su manje nastradali kad im je tzv Zapad bio
neprijatelj nego kad im je bio zapad i zato je Zapad
Srpske kneževe ili umorio ili ih drži u zatvoru.
Prkosni Srbi,prkosili sultanu,ćesaru, jesu svojim
prkosom poslužili,računalo se na to,da USA stavi
pod svoju upravu Evropske države.Da Srbija nije bombardovana,Evropa ne bi imala EURO,ja mislim.

@Goran Jevtović;

G-dine Jevtoviću, iz Vaših komentara se vidi da ste čovek na mestu i da volite Srbiju. Bar što se mene tiče, mislim da nisam napisao ništa ružno, sem golih činjenica. Iz pojedinih komentara proizilazi da Slobodan Milošević nikada i ni nad kim nije imao kontrolu. Čovek koji savršeno upravlja tokovima novca, u to vreme uživa punu podršku naroda, suvereno vlada unutrašnjom političkom scenom, izuzetno je inteligentan, a ne može da kontroliše trupe i paratrupe u Krajini?! Nije li to u najmanju ruku čudno. Sećate li se onog čuvenog "ako treba ješćemo korenje"? Ja sam bio spreman za to, mnogi ljudi u Srbiji takođe, ali ne i bliski saradnici Miloševića. Svojski su se potrudili da nas dovedu u sličnu situaciju, a da oni uživaju u glamuru.
Što se "crvenih beretki" tiče, Frenki Simatović za prvog komandanta određuje kapetana Dragana Vasiljkovića. Izabrao je savršen profil oficira - harizmatičnog, hrabrog i kodeksiranog čoveka, vrlo veštog u vođenju gerilskih borbi. Crvene beretke su samo u nekoliko nedelja postale jedinica koja je opčinila ne samo sve Srbe, već i mnoge neutralne posmatrače širom sveta. Odjednom situacija počinje da se menja, iz Beograda stiže nalog da se Vasiljković vrati nazad, a njegovim odlaskom jedna trećina "crvenih beretki" napušta jedinicu. Odmah dolazi i do promene "profila" u jedinici, tačnije pristižu ljudi sa sumnjivim dosijeima i slični. I od tada više ništa nije kao pre! Postavlja se pitanje ko je to uradio i zašto. Da li je kapetan Dragan žrtva nečije sujete, koja ne može da podnese da je neko popularniji, ili se možda uvidelo da njegov profil ne odgovara za prljave poslove, ili nešto treće, ostalo je nerazjašnjeno. Da je Frenki želeo neki drugi profil da izabere, ne bi uzeo Vasiljkovića, suviše je on iskusan obaveštajac da bi pogrešio u proceni. Po meni nema nikakve logike da se optužuju Jovica i Frenki, a da Sloba ostane nedodirljiv. Ako prihvatimo tezu da su nam obaveštajci u tuđoj službi, otkud tolika Draškovićeva želja da se služba očisti?

Milosevic je kao prvo stvorio krajinu preko db, a zatim je koristio kao element ucene u trgovini sa hrvatima. koliko je mudar i sposoban politicar bio vidi se po rezultatima.
milosevic nije bio nacionalno orijentisan jer je izasao iz komunisticke skole.

Šta u mojoj "analizi" nije tačno?
Navedite neke argumente da bih vas razumela!
Uostalom, ako ovde svi pljuju Miloševića, što ne bih i ja mogla?

@Nataša

Iznijela si nekoliko smjelih i interesantnih teza, međutim tok diskusije je nejasan tako da se ne može sve pohvatati. Molim te razmisli o tome da pripremiš poseban članak za NSPM.

@Ostalo/i

Samo Prvi krajiški korpus je u doba pada RSK imao oko 80.000 vojnika, doduše na dosta razvučenom ratištu. Vojska Jugoslavije imala je preko 100.000 pripadnika ako se dobro sjećam, gomilu tenkova i za taj rat upotrebljivu avijaciju. Hrvatska, a i NATO, dobili su dozvolu od nekoga iz Srbije, dobili su potvrdu da neće reagovati, i zato su napali RSK.

Moje mišljenje je da će sve te stvari uskoro izaći na vidjelo, možda ćemo čak i za 5 godina imati mnogo kompletniju sliku šta se dešavalo i ko je za šta odgovoran. Moji su porijeklom iz Krajine i veoma mi je žao tog prostora, a žao mi je i Republike Srpske jer svakim danom je slabija i vidi se šta joj se sprema, uz podršku Srbijanskih vlasti, naravno. I mi ćemo biti razmjenjeni kao i RSK, samo se čeka pogodan momenat.

Danas kada prođete npr. Banijom vidite jednu pustaru zaraslu u živicu i korov. Ono malo povratnika što ima, to su uglavnom ljudi došli da probaju izvući nešto penzije i okončaju svoj život dole. U Hrvatskoj ima još Srba, ali oni gube svoj identitet i niko ne vodi računa o njima. To što su Hrvati uradili u proteklih 100 godina je jedan veliki istorijski zločin koji mora biti detaljno istražen i dokumentovan. Danas nam je možda malo kasno i teško da razmišljamo o povratku teritorija, jer smo u mnogo većim biološkim problemima sa ljudima (natalitet i samoodrživost i ovoga što je ostalo). Ipak, trebalo bi sve generacije da se školuju i da im se prezentuje istina, da se zna kako je nekada bilo i kako su se stvari završile kako nam se ne bi ponovile! I Srbija bi trebala mnogo više računa da povede o svojim sunarodnicima u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori i Kosovu.

Bravo Gorane svaka ti je na mestu.Kada neman koja se godinama gajila napadne i resi da konacno likvidira sve sto je srpsko onda tako i biva. Slabo smo naucili istoriju. To se isto desavalo i pred pad kraljevine Jugoslavije. Reziseri su bili iz istih zemalja kao i sada. Trebalo je unistiti Srbe i njihova stanista i jednom za svagda ih satreti.
Deseilo se sta se desilo. Srbija i Srbski narod moraju jednom za svagda da se otrezne i da im se to vise nikad ne ponovi. Moraju da nauce poruku koju im je uputio ARCIBALD RAJS jer su sve zaboravili. Moramo konacno da resimo uredjenje svoje drzave i da debelo povedemo o tome racuna. Nasi politicari od osnivanja prve Jugoslavije vise su voleli tudje nego svoje. Dokle cemo se sami ponizavati i udvarati ni sa sta drugima. Gledajmo svoje interese i samo svoje interese.Budimo ono sto jesmo.

Srbija je bila garant Vensovog plana tj. SRJ.
Reci da Milosevic nije 1991. imao kontrolu nad JNA je nerazumno. Septembra 1991. JNA je trazila, ali nije dobila odobrenje od SM da zauzme npr. Zadar.
Sto se tice UNPROFOR-ovif oklopnih vozila, u tom momentu sem lakih transportera u Bosni nije bilo niceg ozbiljnog. Zabrana letova je bila u BiH, a ne u Srbiji. Uostalom Srbi su tu zabranu krsili kad god su mogli. Recimo prilikom operacije Una 95 kada su Hrvati pokusali desant na Bos. Krajinu iz Slavonije i sa Banije.
Meni ne imputirajte ove demokratske vlasti, jer nisam njihov pristalica.
Srbija ni diplomatski nije ucinila nista da pomogne RSK.
Kako, pukovnice, pravdate Dnevnik RTS koji za Knin javlja onako usput.
Kako odgovarate na ono Udruzenju starosedeoca.
Nikako, jer nemate sta reci. Samo da niko ne pljuje Slobodana. Eto, to je vasa politika.
Niste odgovorili ni za Maslinovu grancicu. KO je 20 minuta do 4 sata ujutro naredio da se akcija obustavi? A trebalo je da pocne u 4. Tog 14. 03. 1993. 800 krajiskih diverzanata proslo je iza hrvatskih linija i cekalo naredjenje da na spavanju uhvati najelitnije gardijske brigade HV. Onesposobili su im artiljeriju, prisunjali se polozajima. S druge strane stajala je 92. mbr. SVK cekajuci naredjenje da se proseta kroz otvorenu liniju i prodre na Jadransku magistralu. Medjutim u 20 do 4 stize naredjenje za povlacenje. Tih 800 jedva su uspeli da se povuku nazad a da ne budu primeceni. I akciju je planirao i vodio Kap. Dragan. Njegove Alfe bile su mozda najbolja vojska koju su Srbi ikad imali. Gomila ih se kasnije borila i poginula na Kosovu.

Svaka Vama čast gospodine Pavkov na ovom članku.Realno i istinito sagledavanje stvarnog stanja u RSK u to vrijeme. Ko može (ko hoće) da čita između redova Vašeg teksta jasno prepoznaje šta se stvarno desilo tamo.

@Sremica
Da gospođo/gospođice, Milošević jeste izdao Krajinu, i to je istorijska činjenica koju niko ne može da ospori. Nemojte da me vređate, imputirajući mi indirektno da sam istomišljenik sa Vukom Draškovićem, Sonjom Biserko i ostalim drugosrbijancima.
@Nataša
Rekli ste da je Milošević žrtvovao svoj obraz, teritoriju i deo naroda kako bi spasao narod od ništavila?
Pitam Vas, da li ima većeg ništavila po Srbiju i srpski narod nego što je to današnji režim Borisa Tadića. Hajde da razmišljamo hipotetički. Mislite li da bi posledice zamišljene vojne intervencije Srbije - pomoći Srpskoj Krajini, i potonje vojne intervencije NATO bile bitno gore po nas nego sada? Uzeli su Kosovo, a svedoci smo kontrolisane radikalizacije Raške i Vojvodine.
Čankovim sledbenicima treba reći da se Vojvodina prvobitno zvala Srpska Vojvodina i predstavljala je srpski nacionalistički projekat a protiv Mađara. Autonomija na koju se Čankovi autonomaši pozivaju postoji od 1974-1988, celih 14 godina! Međutim i to je dovoljno da uz pomoć SAD i NATO sanjaju o nekakvoj vojvođanskoj državi i naciji.

Pošto sam svrstan u "branioce lika i dela druga Slobodana", pojašnjenja radi (po kozna koji put), ako bi neko trebao da se ostrvljuje na njega to sam ja i meni slični, na čelu sa generalima (našim komandantima) koji sada trunu u Hagu!
Dakle, činjenično, "zbog politike" Slobodana Miloševića:
- Šiptari su mi oteli stan usred Prištine (realno vredi oko 80.000 eura),
- dvoje dece je jedva preživelo (i bukvalno) zbivanja 90-tih u BiH i na KosMetu i nose trajne traume,
- rasturen mi je brak (i doslovno),
- šikaniran sam od "domaćih i inozemnih" tužilačkih i sudskih, pa i nekih drugih vlasti,
- penzionisan sam sa 22 godine efektivnog radnog staža i izopšten iz modernih "euroreformskih tokova" i posebno onih koji se tiču nikada uspešnije "profesionalizacije" vojske (sve do Afganistana),
- o "sitnicama" tipa razbijanje automobila i sličnim materijalnim tegobama,nebih ovaj put.

Usput, nikada nisam naravno bio član SPS-a i nedaj Bože JUL-a,čak mi je način vođenja te stranačke politike bio odvratan. Pogotovu onaj deo usmeren na medije (poortparoli poletarci i slični).

Ali, Slobodanu Miloševiću, Predsedniku, Vrhovnom komandantu, državniku u celini, svaka čast!
Bio je patriota i rodoljub! Branio nas je kako je znao i umeo u nikada težim okolnostima.
Naravno imao je promašaje, bilo je naivnih poteza, negovao je i ulizice i prevrtljivce, ali, na kraju, u Hagu, pokazao je sve. Položio je život za Srbiju! Slava mu.

Vreme će uostalom sve pokazati. I već pokazuje, zar ne?! Sada vidimo (od čuvenog petog oktobra) šta je "junaštvo" bez trunke "poniženja" i štete, jel da?!

Milos nije morao da brine za ledja, posto je odmah na pocetku likvidirao Karadjordja i poslao njegovu glavu u Stambol.

Mi smo se tokom decenija toliko navikli da imamo beščasnike i neljude za predvodnike, da smo potpuno izgubili kriterijume istinske valjanosti. Tako smo spremni da mnoge ljude proglasimo za časne i dobre, ne zato što su zaista takvi, nego zato što nisu toliko loši kao neki drugi. Mnogima se čini da je Slobodan Milošević bio ''istinski rodoljub'', samo zato što zemlju i narod nije prodavao brzinom kojom to čine njegovi petooktobarski naslednici. Ruku na srce, i nije, i samo utoliko mogu da se složim sa Goranom Jevtovićem i onima koji o SM misle kao on. Ali iako je za razliku od Đinđića, Koštunice i Tadića, Slobodan Milošević pružao kakav-takav otpor srpskim neprijateljima, taj otpor nije bio ni izbliza veliki i iskren koliko je mogao i trebao da bude. S obzirom na vojnu silu i motivisano ljudstvo kojima je raspolagala u odnosu na susede, Srbija je početkom devedesetih mogla da zaokruži svoj etnički prostor za najviše mesec dana. Prigovori o ''pritiscima iz sveta'' i ''optužbama za agresiju'', kao opravdanja za Miloševićevo oklevanje, ne piju vodu - neprijatelji bi skičali neko vreme, ali pred čvrstim i nepokolebivim narodom, spremnim da ide do kraja u odbrani svojih teritorijalnih i drugih interesa, tu novonastalu Srbiju bi prihvatili kao fakat, makar im se i ne htelo. I na kraju bi morali da se povuku, kao što su se povukli iz Vijetnama ili Somalije.
Slobodan Milošević je, međutim, činio sve, da do toga ne dođe. Neprijateljima je vraćao osvojene teritorije, odugovlačio s odlukama tokom borbi, ometao pobedu i tamo gde je ona bila sasvim izvesna. Odsustvo vojne reakcije tokom ''Oluje'', potpisivanje ''Dejtonskog sporazuma'', sankcije prekodrinskim Srbima ne želim ni da komentarišem. Na polju unutrašnje politike takođe nije činio ništa - nije ukinuo Jugoslaviju ( štaviše u prvoj tački ustava nazvao ju je ''državom svih građana'' ), nije reformisao prosvetu u nacionalnom duhu, nije se čak ni izjašnjavao kao Srbin. Nazivati ga ''velikim čovekom i patriotom'' više je nego preterano.

Toliko velikih vojskovođa samo na ovom sajtu, a Srbija sve manja!

milosevic je stvorio rsk i vukao sve konce u krajini. uklonio raskovica, ponistio izbore i postavio martica za predsednika, postavljao generale, odlucivao o vojnim dejstvima kojih ustvari nije ni bilo, zrtvovao 2000 ljudi u napadu hrvata na ravne kotare 1993., dogovarao se sa tudjmanom dok su ljudi ginuli i na kraju ORGANIZOVAO napustanje krajine bez reakcije VJ koja je po vens-ovenovom planu bila obavezna da zastiti srbe u krajini.
ako se krenulo u ratnu opciju onda se nije smelo dozvoliti da vojnici krenu ka zadru pa stanu, pa se vracaju, pa ponovo krenu pa to obori moral, ljudi ne znaju sta je cilj, postaje im sumnjivo da postoji neki dogovor za koji se ne zna na terenu...
i tako je bilo u vise navrata. narod je vucen za nos tj drugim recima prodat

Da neko i ovo pomene.
Ipak mi nismo Rusi i ne možemo si priuštiti ono što oni mogu sebi. Morali smo ih promeniti.

Ne znam šta je vrapcima jasno ali do ratova je došlo jer je HDZ po dolasku na vlast 1990. godine, grubo kršeći ustavnu proceduru, izbacio Srbe iz Ustava Hrvatske i proglasio ih za manjinu. Imajući u vidu dešavanja u Drugom svetskom ratu, Srbi su se ovog puta organizovali i pružili otpor. Inače, o ratnim zbivanjima 1941. god. znam iz porodične istorije jer mi je jedan pradeda bio sveštenik a drugi advokat u Pakracu. I jedan i drugi su zaklani u Jadovnu.
U BiH se isto dogodilo, Srbi su izbačeni iz Ustava i od konstitutivnog naroda proglašeni za manjinu. Eto, gospođo, to je uzrok ratova na ovim prostorima. Inače, što se mene tiče, možete pljuvati koga hoćete. Lično nisam pristalica takvih manira, ali, Bože moj,ima nas raznih.

Pouzdano znam da se Milošević od kada je postao punoletan izjašnjavao kao Srbin a njegov brat kao Crnogorac.

Nisam bas protivnik Milosevica ali mu
mnogoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo
zameram sto nije poslao svoga sina u vojsku devedesetih , bio je vojno sposoban, velika sramota za srpskog predsednika.

Deo 2
Paralelno sa haosom i stradanjem srpskog (pre svih)
naroda, razbijanjem svega izgradjenog, pod vodjstvom nasih vrlih politicara i drzavnika (jednih osudjenih i pokojnih i dela netaknutih, iako ni malo beznacajnih), odvijao se poseban
proces.
U Srbiji je bilo potrebno stvoriti novo-"kapitalisticko" vreme. Kako je bilo neophodno
imati i bar neke "kapitaliste", organizovana je
nevidjena inflacija (posle davanja direktorrima
vecih ovlascenja (manje odgovornosti) od vlasnickih
i sankcije, kakve ni Nemci nisu imali posle oba
svetska rata.
[Majstorima nije bilo tesko da sankcije "ujdurisu"
organizujuci "Markale", zadrzavajuci izvestaj
vojnih-UN strucnjaka i vladajuci SB UN.]
Tako, jedni su ginuli i stradali, drugi ubijali, neki plenili, dok su "glavni" kajmak skupljali i
"kapitalisali".
"Kruna" je stavljena bombardvanjem, a "revolucija"
(nije slucajno 5 Oktobar) je svemu dala "narodni
legalitet". Okupacija KiM pa proglasenje "NDK"
su samo nastavak zapocete price (jos nezavrsene).
Mnogi srpski krajevi nisu vise srpski, a dokle ce
Republika Srpska i Srbija, ne zna se (mi ne znamo,
a majstori ne pricaju).
Mladost, koja je preostala, sprema se da se pridruzi "dobitnicima" po svetu, a uscesnici i
njihova secanja, ne mogu da racunaju na dug vek.
Posto nam nije prvi put, "da nas prodaju" (moze i
prevare), razmislimo dobro, ko smo?
S. Savic

@Radgost ili plansko skretanje pažnje od NSPM
Navod:
Da neko i ovo pomene.
Ipak mi nismo Rusi i ne možemo si priuštiti ono što oni mogu sebi. Morali smo ih promeniti.- kraj navoda.

Jedan rimski papa,pre 30-ak godina,je podstakao versku revoluciju u svetu;katoličku u Poljskoj(Solidarnost,Leh Valensa itd) i islamsku u Iranu(Homeini,pazdarani itd).U SFRJ se organiѕuje
pojavljivanje gospe u Međugorju,a potom se javlja u Japanu,Ruandi,Venecueli,Kubi,Urugvaju.Molim lepo, zašto ne vidite da su katolici i muslimani braća
po oružju u borbi protiv nas pravoslavaca.Krstaši i razni Tevtonci napadaju pravoslavce sa zapada a muslimani to čine sa istoka;ovo versko sadejstvo evo
traje preko 800 godina.(bili saveznici u Bosni,zar ste zaboravili?).A 1992g. u SB UN je i ruski ministar
Kozirev glasao za to da se uspostavi opsada SRJ.
Sve do petog oktobra Srbi se okupljaju i pretežno brane uglavnom uspešno.Narod sa svojom vojskom je
stvorio Srpsku i sačuvao Srbiju;tom stanju na terenu
Srbi su dodali svetsku slavu braneći se od NATO-a.
Petooktobarci su predali Srbiju,Srbe i njihovu imovinu krstašima koji nas napadaju bez prekida
još od vremena Karla Velikog.Kad je u svetu počelo
da se uvažava Rusija petooktobarci su tražili da
se Ruska vojska povuče sa Kosmeta.
Lično mislim da napis i razna mišljenja protiv za sve
'odgovornog i krivog' Slobodana jesu postavljena
planski;usput da se ulove preostali Srbi koji su
spremni da se brane.

Pre svega moje poštovanje gospodinu Pavkovu!
Raznim drugim povodima pisao sam o ovome i bio razapinjan na stub srama. U vreme izeđu odbijanja - propasti Plana ze-četiri, Bljeska i Oluje u srpskim opozicionim medijima je, sad'ne znam tačno da li pre ili posle Bljeska, u opozicionoj srpskoj štampi se otvoreno pisalo o dogovoru Milošević - Tuđman o "puštanju" RSK niz vodu što bi Franjo kompenzovao kroz podelu BiH. U tom smislu preduzete su određene kadrovske mere, na čelo VRSK umersto smenjenog generala Čeleketića došao je general Mile Mrkšić. Bez ikakvog vojničkog otpora u Oluji je pao Knin i taj deo RSK, kolone izbeglica se kretala prema Srbiji a o svemu tome je RTS obaveštavala javnost u Srbiji kao o nekom sporednom političkom događaju. Evo šta je na tu temu izjavio jedan srpski izbeglica:

Detaljnije na:
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/uzmi_malo_masti.46.html?news_id=196828

Gospodine Pavkov, hvala vam na hrabrosti da govorite o stvarima zbog kojih se ne tako davno gubila glava, kako kazete. Krajina je prodata a razni kriminogeni elementi iz Beograda sa znackama DB-a su ubijali i terorisali postene rodoljube i oficire RSK koji su hteli da brane zemlju. I Zemunski klan je u Slavoniji i Baranji poceo karijeru. Automobili, prostitucija, droga pod maskom nacionalnih interesa. Kada je potpisan Erdutski sporazum, vas pukovnik Mladenovic je navodno rekao nesto sto ga je kostalo zivota, "tenkovi ce se povuci odatle samo preko njega mrtvog". To mu u Beogradu nisu oprostili. Vi znate za njegovu pogibiju pod sumnjivim okolnostima iz prve ruke. Nisam poznavao Stojana Mladenovica, ali je taj divni covek zasluzio da se po njemu nazove bar jedan sokak u Beogradu a njegove ubice da odgovaraju! Hvala vam sto ste ga pomenuli. Ima na stotine patriota koje je zadesila slicna sudbina, samo zbog toga sto su hteli da brane svoju zemlju. Vas prijatelj je bio u pravu. Gubila se glava zbog Slobine galantnosti prema Tudjmanu. Vi ste bez problema tada mogli uci u Osijek, pa cak i Zagreb ali Sloba je imao dogovor! Da li znate da je planer Oluje Americki general Vuono bio kod Slobe u predsednistvu Srbije, 2 nedelje pre napada? Beograd se branio u Kninu, a kada je napustena Slavonija i Baranja, bombardovanje Beograda je moglo da pocne! Ko god to nije hteo da vidi, taj je nam je bio gori neprijatelj od onih koji su nas bombardovali! Mnogo je bolje bilo za Srbiju da ratuje 1991, 1995 nego 1999. Najbolje bi bilo da nije morala uopste.

5.Plan se uobličavao postepeno u toku 1990. i 1991. uz brojna periodična variranja. U osnovi se sastojao iz: Slovenija može napusti federaciju, Hrvatska isto ali tek nakon novog razgraničenja, Muslimane treba staviti pred takav izbor da im jedina ozbiljna budućnost bude u ostanku, Makedonija isto može ići ali treba pregovarati da ostane. Prema tome, odlučeno je da se ide na rasturanje Jugoslavije jer kao takva nikome nije odgovarala. Ali na ovaj način izgubljen je snažan oslonac koji se mogao očekivati od strane brojnih političara na Zapadu, koji su bili skloni očuvanju Jugoslavije.

6.Rat u Hrvatskoj je izneo na videlo nekoliko stvari. Armija dugo nije stavljena pod potpuni nadzor, ratne operacije su bile nepotrebno haotične, mobilizacija u Srbiji je loše primljena, a na svetskoj sceni dešavali su se neočekivani lomovi. Ali krajem 1991. sve izgleda sasvim u redu, plan je ostvaren i potrebe za daljim ratom nema. Prihvata se Vensov plan. I ovo je na prvi pogled dobar potez jer alternativa je samo dalja eskalacija rata – ali upravo je ovaj plan omogućio Nemačkoj da ubrzo pokrene niz priznavanja Hrvatske u avnojevskim granicama.

7.U 1992. ide se na drugu fazu plana – Bosnu. Ali tu se javljaju dve nepremostive prepreke. Prva su strani igrači. Dok je na Zapadu i bilo onih koji su želeli očuvanje cele Jugoslavije, dotle niko sa Zapada nije bio spreman da dozvoli stvaranje Srbo-Jugoslavije na 75% područja SFRJ. I naročito na to nije bio spreman u tom trenutku. Dozvoliti stvaranje povelike države pod dominacijom Srba u trenuku kada je Smolensk postao pogranični grad – to bi bilo neozbiljno. Ekspresno je isposlovan referendum u Bih i njeno priznanje. Praktično da bi osujetio Miloševića Zapad je gurnuo Muslimane u rat.

9.Drugi problem su bili lokalni igrači. Da bi pretnja Muslimanima bila autentična Slobodan Milošević je morao naoružati i podržati lokalne Srbe. A kada je to učinio više ih niko nije mogao obuzdati. To su bili ljudi potpuno drugačijeg kova i nazora u odnosu na Miloševića. I vodili su rat onako kako ga on ne bi nikada vodio (upadljiva je razlika između rata u Bih i ratova u Hrvatskoj i na Kosmetu).

10.Rat u Bih i sunovrat Rusije (u njenoj šok-privatizaciji) do početka 1993. još nisu bili pokolebali Slobodana Miloševića – to vidimo na osnovu reakcije na Maslenicu. Ali kako je godina odmicala sve je bilo vidljivije da on napušta dotadašnji plan, i da pokušava doći do novog koji bi bio na realnijim osnovama. Dešavanja oko Vens-Ovenovog plana i jesenji izbori to jasno pokazuju. Ali to je sada prilično teško – pod sankcijama, politički izolovan od Zapada, i pod teretom rata u Bih kojeg ne kontroliše.

11.Ipak 1994. trud se isplatio. Uspeva u velikoj meri razbiti svoju političku izolaciju. I još samo kada ne bi bilo onih u Bosni koji ga stalno vraćaju na početak. Bili su mu kamen oko vrata. Sve što bi uradili Zapad je pripisivao njemu, a on ih je tako malo kontrolisao. Za razliku od njega imali su daleko kvalitetniji pogled u budućnost i neuporedivo bolje su razumevali novonastale odnose na svetskoj sceni. Ali svoje mogućnosti su debelo precenjivali.

15. Drugo, na ovaj način bi se dobrovoljno odrekao jakih aduta u pregovorima, a želeo je da ima što veću cenu dok god pregovara. To je nalagalo da sve opcije budu otvorene do samoga kraja – tako je sve do pred početak Oluje imao mogućnost da odigra i drugačije (čime bi i Zapadu i Tuđmanu prilično zakomplikovao). Treba primetiti da je i ovde on donekle u pravu. Tuđman je bio prinuđen da bude veoma kooperativan u Bosni zbog neizvesnosti oko rešenja u Hrvatskoj.

16. Godina 1995. je godina odluke. Ponor u koji je upala Rusija je toliko očit (pobuna parlamenta, Čečenski rat) da Milošević želi razgovarati samo sa Amerikancima. Amerikaci sa svoje strane žele okončati rat. I tako na scenu stupa duet Milošević-Holbruk. Amerikancima je ovaj put zaista stalo do postizanja dogovora i po prvi put su srpske zahteve uzeli u obzir. Holbruk je kao osnovni princip postavio nepromenljivost avnojevskih granica. U Bosni je prihvatljiv neki oblik labave federacije, teritorije mogu biti koninualne (tj. neće se ići na razbijanje srpskog prostora u nekoliko celina), Sarajevo se ne može deliti, a podela se vrši u procentu 51:49. U Hrvatskoj ići na razoružanje i dogovaranje nekog oblika autonomije – na svaki drugi avanturiza će uslediti žestok odgovor. Po potpisivanju mirovnog sporazuma Srbiji će biti ukinute sankcije.

17. Kada i kako je u tim pregovorima Slobodan Milošević otvorio karte u pogledu Krajine, i da li je upšte zauzvrat nešto dobio, ostaje prilična tajna s obzirom na karakter pregovora. Ali je jasno da u proleće 1995. i Hrvati i Amerikaci znaju da on neće zaštititi Krajinu. Dok pregovori traju obe strane ponašanjem potvrđuju spremnost na dogovor. Prvo Milošević mirno prihvata pad Zapadane Slavonije, a zatim Amerikanci prihvataju pad Srebrenice (ubijanje zarobljenika svakako nije bio deo dogovora). I onda nastupaju ona četiri dana u kojima je slomljena Krajina.

Na kraju bih da iznesem i jedan lični utisak vezan za pad Krajine. Nekako kada se god razmišljam o njemu padne mi na pamet jedna pesma koju sam čuo na krajinskoj televiziji negde oko 20. jula 1995. Radilo se o nekoj poseti ili nečemu takvom Milana Martića a školski hor je pevao:

„Svi ti prijete Krajino,
Ti uspravno stojiš
Cijelom svijeti sada reci
Da ih se ne bojiš.
...“

Jako lepa pesma, naročito u dečjem izvođenju. Lepa a surova.